Stvarna cena javnih IPv4 adresa na AWS-u, Azure-u i Google Cloud-u

Promena koja je IPv4 pretvorila u stavku na računu

Na AWS-u je javna IPv4 adresa dodeljena nekom resursu nekada bila besplatna. To je prošlo. AWS je 1. februara 2024. počeo da naplaćuje 0,005 USD po satu za svaku javnu IPv4 adresu koju obezbeđuje, bilo da je to Elastic IP ili adresa automatski dodeljena instanci. Microsoft Azure i Google Cloud naplaćuju eksterne IPv4 adrese po sličnim uslovima po satu.

Provajderi menjaju cene, pa brojke ovde shvatite kao oblik problema, a ne kao današnju ponudu, i proverite aktuelnu stranicu sa cenama pre nego što na njima zasnujete poslovnu računicu. Smer je bio dosledan: naviše.

Koliko to iznosi

Iznos po satu deluje bezazleno. Na godišnjem nivou nije:

• 0,005 USD po satu
• 0,12 USD dnevno
• otprilike 3,65 USD mesečno po adresi
• otprilike 43,80 USD godišnje po adresi

Sada to pomnožite. /24 ima 256 adresa. Ako biste toliko javnih adresa koristili na jednom cloud nalogu, samo adresiranje koštalo bi otprilike 11.200 USD godišnje, iz godine u godinu, za nešto što ne donosi nikakvu mogućnost osim toga što postoji.

Na tom broju vredi zastati, jer je to čist režijski trošak. Ne kupuje ni procesorsku snagu, ni skladište, ni protok. I naplaćuje se i za adrese koje miruju, ne samo za one koje rade: Elastic IP dodeljen zaustavljenoj instanci i dalje se naplaćuje.

Zašto je AWS počeo da naplaćuje

Kratak odgovor je da naplata odražava stvarnost. IPv4 je zaista redak, slobodni opsezi su potrošeni, a provajderi kupuju na istom tržištu transfera kao i svi ostali. AWS je trošak snosio do 2024. i sada ga iskazuje posebno. Azure i Google Cloud su već naplaćivali po satu.

Postoji i drugi motiv, o kome je AWS govorio otvoreno: naplata po adresi je podsticaj ka IPv6. Ako Vaše opterećenje može da radi dual-stack ili samo na IPv6, dobar deo ovog troška jednostavno nestaje.

Šta menja BYOIP

Bring your own IP (BYOIP) omogućava Vam da adresni prostor koji kontrolišete najavljujete iz mreže provajdera (kako to radi kod svakog provajdera). Registracija ostaje kakva jeste, a cloud najavljuje adrese u Vaše ime.

Poslovna poenta je jednostavna: naplata po adresi po satu odnosi se na adrese koje obezbeđuje provajder, a nijedan od ta tri ne naplaćuje adrese koje sami unesete. AWS na stranici sa cenama navodi da se ne naplaćuju, Azure ne naplaćuje ništa za njihovo postavljanje ili korišćenje, a Google Cloud ne naplaćuje ništa bez obzira na to da li miruju ili su u upotrebi. To BYOIP od tehničke zanimljivosti pretvara u odluku o troškovima. Kako se podešava kod svakog od njih, nalazi se u njegovom vodiču. Pre nego što se obavežete, proverite aktuelni tretman sa svojim provajderom, jer se upravo takvi uslovi menjaju.

Ostali provajderi u našim BYOIP vodičima imaju svaki svoju stranicu, među njima DigitalOcean, IBM Cloud, Alibaba Cloud, Akamai Cloud i Hostinger.

Tri praktična ograničenja:

• /24 je donja granica. Veliki provajderi ne prihvataju ništa manje, što se slaže sa stvarnošću rutiranja da većina mreža ionako filtrira duže prefikse.
• Strana registra mora biti uređena. Svaki traži važeći ROA koji navodi njegov ASN i dokaz da kontrolišete blok: sertifikat u zapisu registra kod AWS-a i Azure-a, PTR zapis kod Google Cloud-a. Nijedan od ta tri ne traži Letter of Authorization. Azure takođe traži da blok bude registrovan na Vaše ime, što zakup možda ne ispunjava.
• Uključivanje nije trenutno. Računajte bar jedan dan da novi ROA stigne do AWS-a ili Azure-a. AWS zatim većinu opsega postavlja u roku od dva sata, a Azure jedan opseg pušta u rad za 3 do 4 sata, dok Google Cloud-u treba oko dve nedelje za regionalni prefiks i četiri za globalni, i navodi da se to ne može ubrzati.

Deo koji nema veze sa troškovima

Prenosivost je argument koji ljudi zaborave, a za nekoliko godina često znači više od računa.

Adrese koje izda cloud provajder pripadaju tom provajderu. Odete li, prenumerišete: svako pravilo u firewall-u koje održavaju Vaši partneri, svaku allowlist listu, svaku fiksno upisanu referencu u sistemu koji niko nije dirao tri godine. Taj trošak prenumeracije je stvarna prepreka promeni, i na nju ste pristali a da to niste primetili.

Unesite sopstveni prostor i adrese idu sa Vama. Multi-cloud više ne zahteva poseban blok po provajderu. Migracija više ne zahteva zahtev za izmenu kod svakog Vašeg klijenta. Vaša istorija reputacije, građena godinama, ide za Vama umesto da se vrati provajderu.

Poređenje

Odluka se svodi na poređenje tri stvari u periodu za koji zaista planirate:

1. Šta provajder naplaćuje za javne adrese koje koristite, na godišnjem nivou, uključujući i one koje miruju.
2. Koliko isti prostor košta u zakupu, što je predvidiv godišnji iznos bez kapitalnog izdatka i bez transfera u registru.
3. Koliko košta kupovina, što je kapital unapred, a zatim godišnji trošak držanja: članstvo u registru, ili u regionu RIPE NCC-a sponzorski LIR za nezavisni i legacy prostor (poređenje registara).

Za stabilno, dugoročno prisustvo kupovina obično jasno pobeđuje, a adrese postaju imovina umesto troška. Za sve što je neizvesno ili sezonsko, zakup Vam daje isti izlaz iz naplate po satu bez vezivanja kapitala.

Ono što na višegodišnjem horizontu retko pobeđuje jeste da sve ostane na provajderovom brojilu. Plaćate dokle god koristite adrese, kao kod zakupa, ali po ceni provajdera, koja ide samo u jednom smeru, a adrese ostaju vezane za tog jednog provajdera.

Gde se uklapa RTM Networks

Iznajmljujemo /24 i veće blokove, što BYOIP i zahteva, iz našeg sopstvenog adresnog prostora kod RIPE NCC-a, a prodajemo blokove u regionima RIPE NCC-a, ARIN-a i APNIC-a. Zakupljeni prostor je obično aktivan u roku od 24 sata od uplate, a kao deo usluge, ne kao dodatak, pravimo ROA za ASN Vašeg provajdera i dodajemo sertifikat ili PTR zapis koji on proverava.

Ako želite da znate da li se BYOIP isplati u Vašem slučaju, korisno je da nam pošaljete trenutni broj javnih IPv4 adresa i provajdere na kojima radite. Javićemo Vam koliko ekvivalentan prostor košta u zakupu ili kupovini (zakup IPv4, kupovina IPv4), kako biste stvaran broj mogli da uporedite sa onim što sada plaćate.